U Prvom osnovnom sudu, koji je nadležan za područije Beograda kažu da imaju oko hiljadu i petsto predmeta koji se tiču naplate potraživanja za rtv pretplatu. U martu je otprilike polovina od tog broja prosleđena izvršiteljima. Dakle, sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za izvršenje.
“Iznosi duga se kreću od devetnaest do trideset hiljada dinara, a predmeti su podneti 2012. godine, u većini slučajeva tražen je popis pokretne imovine”, objašnjava Aida Nikitović, portparol Prvog osnovnog suda.
Predsednik Komore izvršitelja, Mihailo Dragović, kaže da se u tom udruženju nisu susretali sa rešenjima o izvršenju za dugovanja prema Javnom radiodifuznom servisu: “U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju stoji da bi izvršielj trebalo da postupi u roku od osam dana, ali rano je da pričamo o tome, jer nam nije stigao nijedan predlog za izvršenje, za područje Beograda i Vojvodine. Ipak jedan od izvršitelja sa kojima smo razgovarali objašnjava da je pre pet meseci imao šest predmeta prinudne naplate za rtv pretplatu.”
“Dugovala su pravna lica, to mogu biti firme. Od tih šest predmeta dva su otišla u parnicu, a četiri su sprovedena – objašnjava izvršitlj, koji je zamolio da ne otkrivamo njegovo ime.
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine uređeno je da za neplaćanje komunalnih usluga među koje spada i rtv pretplata, poverilac najpre opemene dužnika da izvrši obavezu, ukoliko dužnik to ne učini, poverilac npr. RTS šalje predlog za izvršenje izvršitelju, jer se se račun za rtv pretplatu smatra verodostojnom ispavom. Izvršitelj ocenjuje da li je predlog uredan i da li su ispunjeni formalni uslovi. Neosnovan predlog izvršitelj će zaključkom odbiti. Ukoliko oceni da je predlog osnovan, izvršitelj donosi zaključak o izvršenju, koji prosleđuje dužniku i obaveštava ga o pravnom leku koji se može izjaviti protiv zaključka. U roku od pet dana dužnik može da podnese prigovor o zastarelosti za dugovanja duža od jedne godine. Prigovor podnosi preko izvršitelja ili predaje nadležnom sudu, što će reći Prvom osnovnom ili Privrednom sudu.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima potraživanje za radio stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio prijemnika i radio – televizijskog prijemnika imaju rok zastarelosti od dvanaest meseci. To znači da će dužnik platiti dug za poslednjih godinu dana, u slučaju rtv pretplate to je iznos od šest hiljada dinara, plus sudski troškovi. Prigovor je neophodno podneti, dakle nema zastarevanja po službenoj dužnosti. Od momenta podnošenja prigovora počinje parnični postupak, u kom se dužnik i poverilac spore o visini dugovanja. Presuda predstavlja izvršnu ispravu, koja je prema zakonu, jača od verodostojne isprave. Tada Javni radiodifuzni servis ponovo pokreće postupak za izvršenje i bira da li će to obaviti sud ili privatni izvršitelj.
Račun za pretplatu iznosi 500 dinara, ako građanin ne plaća četiri godine nastaje dug od 24000 dinara. U slučaju da prigovor o zastarelosti „prođe“ na sudu, onda dužnik plaća dug za poslednjih godinu dana što znači šest hiljada dinara i troškove postupka. U takvom zakonskom uređenju, lako može doći do toga da RTS bude „u minusu“.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Rade Veljanovski, bio je jedan od članova radne grupe koja je učestotvala u izradi Zakona o radiodifuziji, objašnjava da Javni servisi pružaju neku vrstu javne suluge, javnost ih finansira i javnost bi trebalo na neki način da ih kontroliše, samo to je u našim uslovima teško objasniti.“Radna grupa se rukovodila dominantnim iskustvom u Evropi, prema kom je najbolji način finansiranja javnog servisa prikupljanje sredstava od korisnika. Grupa koja je radila na Zakonu, napisala je da bi RTS trebalo da napravi ugovor sa nekim od javnih preduzeća koje postoji na republičkom nivou o usluzi napalte. Znači, mi nismo napisali u zakonu da to treba da bude Elektrodistribucija, nego je rukovodstvo RTS-a, prvo rukovodstvo RTS-a, uz saglasnost Vlade Srbije, napravilo dogovor sa Elektroprivredeom, da EPS obavlja tu uslugu za RTS. Taj model postoji u evropskim zemljama, on nije izmišljen kod nas”, ističe Veljanovski.
O tome da li će RTS tužiti građane koji ne plaćaju pretplatu stizale su oprečen informacije. U izjavi za dnevni list „Blic“ 22. juna 2012. godine generalni direktor Javnog servisa, Aleksandar Tijanić, rekao je da se protivi prinudnoj naplati TV pretplate i da to nikad nije dobro rešenje. “Kakvo je to finansijsko rešenje za javni servis da ljudima, bez obzira na pravnu valjanost sudske odluke, uzimaju stvari iz kuća i stanova pa nam donose šporete i frižidere u Takovsku? Šta ćemo, da otvorimo komision?”, rekao je Tijanić. Međutim, isti dnevni list 12. oktobra 2013. godine prenosi izjavu Aleksandra Tijanića da Zakon obavezuje RTS da tuži sve koji nisu plaćali pretplatu. U međuvremenu u medijima se pojavila informacija da RTS nema verodostojnu ispravu, na osnovu koje bi mogao Sudu da podnese predlog za izvršenje, jer naplaćuje novac preko Elektrodistribucije kao trećeg lica. A EPS ne može da tuži građane, jer ne proizvodi tv program. Tako se nejasnoće i nelogičnosti o naplati dugova za pretplatu dodatno usložnjavaju. O svemu ovome nismo uspeli da dobijemo komentar iz RTS-a, jer su telefoni službe za odnose sa javnošću neprekidno zauzeti.
Ustavnom sudu svojevremno je podneto nekoliko inicijativa za proglašenje nustavnim odredaba Zakona o radiodifuziji kojima se uređuje obaveza plaćanja pretplate, 2010. godine Ustavni sud je ocenio da je osporeni Zakon u skladu sa Ustavom.
Televizijska pretplata, kao način finansiranja Javnog serivsa, uvedena je 2002. godine Zakonom o radiodifuziji, a sa naplaćivanjem se započelo 2005. Od samog uvođenja, TV pretplata je izazivala negodovanja i nerazumevanja dela građana koji nisu izvršavali ovu zakonsku obavezu, dakle nisu plaćali – u istaživanjima iz 2012. godine na jugu Srbije zabeleženo tek 15% naplativosti, dok je na primer na području Beograda bila znatno veća: 66%. Na području celokupne zemlje to iznosi 41%, što je manje u odnosu na 2008. godinu kada je postotak naplate iznosio između oko 62%.
“U Zakon o radiodifuziji je ušla odredba prema kom su građani obavezni da plaćaju tv pretplatu, shodno tome Javni servis može tužiti građane koji tu obavezu ne izvršavaju. Međutim ispostavilo se da ta odredba nije bila dovoljno efikasna i da naši sudovi nisu uspevali da na najefikasniji način obave svoj deo posla. Procedure su bile veoma duge, a troškovi postupka su često prevazilazili dobit.”, kaže profesor Veljanovski.
Zabeleženo je da i pojedini zaposleni na RTS-u nisu plaćali pretplatu, što je rukovodstvo javnog servisa ocnilo kao „nelojalnost svojoj kući“. “Stalno zaposleni radnici koji nisu plaćali pretplatu gubili su pravo na stimulaciju to je dvadeset, trideset odsto na platu“, objašnjava Filip Mladenović honorarni radnik RTS-a. “Ne plaćam tv pretplatu u znak protest, honorari se stalno umanjuju i nikad ne stižu na vreme, nisu isplaćivani na vreme ni kad je procenat naplate pretplate bio najveći, uz to diskriminišu nas na svakom koraku. Honorar za januar isplaćen mi je u septembru. Posle najave prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića, da će tv pretplata biti ukinuta, procenat naplate je dodatno opao, RTS nema ni novca, ni kadrova da tuži sve građane koji ne plaćaju pretplatu.”, kaže Mladenović.
Prema rečima profesora, Radeta Veljanovskog, niko od članova radne grupe koja je učestvovala u izdradi Zakona o radiodifuziji, nije tvrdio da je taj Zakon idealan. Ipak ne zanemarljivo je što rukovodstvo RTS-a nije ranije skrenulo pažnju na poteškoće u naplati tv pretplate. “Rukovodstvo RTS-a je saopštilo da je 2008. godine ovakvim načinom prikupljanja pretplate obezbeđeno 108 miliona evra. Dok je sve išlo kako treba nisu se bavili time da li baš svi plaćaju pretplatu, a neplatiša je bilo i tada. Ako se time niko ne bavi onda naiđe period kad opadne postotak građana koji plaćaju pretplatu. Da su oni reagovali prmptno, pa čak i da ih je to više koštalo nego što bi dobili, to bi bio jedan nauk građanima da ne mogu da zanemare tu obavezu.”, tvrdi Veljanovski.
Portparol Hrvatske radiotelevizije, Igor Medić objašnjava da se HRT finansira dualno: ”Mjesečnom pristojbom koju plaćaju svi građani koji imaju radijski ili tv prijemnik te prihodom od marketinga (reklama). Finansiranje HRT-a utvrđeno je Zakonom o HRT-u prema kom je propisano da HRT sam prikuplja sredstva od pristojbe i to slanjem mjesečnih računa na adrese građana odnosno tvrtki, trajnim nalogom ili na neki drugi način. Mjesečno se prikupi oko 100 milijuna kuna(13 miliona evra) od pristojbe, što je dovoljno za stabilno poslovanje HRT-a.”, kaže Medić. Hravtska radiotelevizija ima svoju bazu pretplatnika koju gradi već 50 godina, a koja ima oko 1,2 miliona pretplatnika. “Građani koji ne podmiruju svoje mjesečne račune za pristojbu prvo dobivaju tri opomene, te ukoliko ni tada ne podmire iznose dugovanja, pokreću se ovrhe, odnosno plijeni im se novac s računa. Ne ide se u sudske sporove već se ovrhama bave odvjetnička društva. Ovrhe se provode prema Ovršnom zakonu koji u Hrvatskoj vrijedi za sve dugove.”, ističe Igor Medić. U Zakon o HRT-u uvrštena je i odredba da će se kazniti fizičkolice koje ne prijavi prijemnik ili se koristi odjavljenim prijemnikom, novčanom kaznom do 1.000 kuna, a pravno lice za isti prekršaj biće kažnjeno 5.000 kuna. HRT ima kontrolore koji na terenu proveravaju posedovanje prijemnika. Uz Hrvatsku sa 97%, dobrom naplatom pretplate, na nacionalnom nivou, ističe se i Poljska sa 65%.
U nacrtu novog Zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je finansiranje iz budžeta Republike Srbije, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda određenih Statutom javnog medijskog servisa(fondovi međunarodnih organizacija i dr.). To je izazvalo negodovanje stručne javnosti, jer se takvo rešenje loše održava na uređivačku nezavisnost. Postojala je ideja da se pretplata u vidu takse veže za porez na imovinu. Ispostavilo se da u Srbiji ne postoji jedinstvena evidencija poreskih obveznika, kakva na primer postoji u Hrvatskoj. Profesor Rade Veljanovski ističe da postoji još jedan mogući način finansiranja javnih radiodifuznih ustanova, a to je da deo novca ide od pretplate, deo novca od marketinga, a nedostajuća sredstva da se obezbede iz budžeta. “Takvo rešenje pozdržano je u Evropi, ono se naročito odnosi na tranzicione zemlje, gde je stanovništvo siromašnije”, ističe Veljanovski.
Božica Luković
Dimitrije Bolta
Uperi prstom! 