Srbija na testu- za ili protiv GMO

Nakon što je u najavljena izmena Zakona iz 2009. godine koja izričito zabranjuje promet i proizvodnju GMO, javnost u Srbiji se podelila na one koji su protiv GMO i na one koji iz nekog razloga odobravaju izmenu Zakona. Bilo kako bilo, jedno ostaje isto a to je šta u stvari GMO predstavlja.

  GMO ili genetski modifikovani oranizmi su biljke ili životinje laboratorijski izmenjene tehnikama savremene nauke. Pod ovim se ne podrazumevaju organizmi dobijeni kalemljenjem ili hibridi. GMO se dobija invazivnim metodama tako što se ćelijski zid nasilno probija, kako bi u nju bio umetnut genetski materijal iz bakterija, virusa, drugih biljaka ili životinja. Tako novi genetski modifikovani organizam stiče  svojstvo koje mu priroda nije namenila. Kombinacije ukrštanja su razne, a za cilj imaju stvaranje otpornosti na vremenske uslove, bolesti, insekte korov.

„Npr. trenutno u Americi koristi se kukuruz sa 14 genetičkih modifikacija. To je kukuruz koji ima kompletnu otpornost na insekte, kao što je kukuruzna zlatica“- objašnjava direktor Monsantoa za Srbiju, Zoran Petrović „Drugi benefit je da nemate afla toksina, jer svako oštećenje zrna dovodi do stvaranja puta za zarazu gljivicama. Dakle, afla toksin ne stvara sam kukuruz već gljivična oboljenja i to je glavni problem koji je kod GMO rešen.“

Međutim, ono što je problem ako se jednom počne sa gajenjem GMO semena je što na toj istoj parceli u narednih deset godina nije moguće gajiti normalno seme. Zemljište postaje jalovo za za sve drugo osim za GMO. Takođe, kompanije koje se bave proizvodnjom ovog semena, proizvode ga bez reproduktivne sposobnosti. To su biljke koje ne stvaraju seme već rađaju samo jednu godinu. Na taj način poljoprivrednik je primoran da već sledeće godine kupi isto seme iznova, a država postaje zavisna od kompanija koje imaju patent i prava na GMO.

SRBIJA NE POŠTUJE ZAKONE

  U Srbiji se već godinama unazad na više hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana soja, uprkos Zakonu iz 2009. koji to izričito zabranjuje. Prema podacima novosadskog Poljoprivrednog fakulteta prošle godine u Srbiji, mimo zakona, zasejano je oko 5000 hektara genetski modifikovane soje i to u Vojvodini i nekim delovima Mačve. Neodlučnost države da uništi te useve doprinela je da se broj hektara svake godine uvećava ali i širi na druge kulture.

  Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da je krajnje neodgovorno od vlasti da oni koji krše zakon još nisu sankcionisani i da je na Ministarstvu poljoprivrede kao i na Ministarstvu trgovine da to urade što pre: „Tek kada se budu sankcionisli prekršioci zakona možemo pričati o tome šta će biti ako bude bilo. Mislim da je krajnje neodgovorno to što trenutni ministri nisu učinili ništa po tom pitanju, ali je i odgovornost onih koji su pre njih bili na tim funkcijama.“

  Sa druge strane, Zoran Petrović tvrdi da je učinjena velika šteta firmi Monsanto kada se kaže da su oni krivi za uvoz genetski modifikovane hrane: „Mi nemamo veze sa tim, niti nam je interes da se u Srbiji pojavljuje ili ne pojavljuje modifikovana hrana. Naša firma ne proizvodi modifikovanu soju. Mi smo oni koji se bave proizvodnjom semena kukuruza i uljane repice i imamo fenomenalni proizvod koji nije modifikovan.“

DA ILI NE GMO U SRBIJI?

Ono što je izazvalo najviše polemike jeste izjava ministra trgovine Rasima Ljajića. Kako Blic prenosi Ljajić se izjasnio da je za približavanje Srbije EU i STO neophodna izmena Zakona o GMO iz 2009.: “Nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske regulative izbace sve restriktivne odredbe o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO. Zabrana proizvodnje GMO će ostati kao deo domaće zakonske regulative. Ono protiv čega su u STO i što su u Evropskoj komisiji ponovili jeste da ne može da se zabrani promet GMO.”

  Kao jedan od protivnika GMO i izmene zakona u Srbiji, profesor Ševarlić odgovara: “Bugarska je poništila taj zakon i mnoge evropske zemlje ne prihvataju GMO, a članice su Svetske trgovinske organizacije. Ne mogu jedna pravila da važe za države koje su članice, a druga za one koji pristupaju.”  On dodaje i na koje bi sve segmente društva uticala izmena zakona:” U pitanje bi se dovela privreda, ekonomija, zdravstvo. Čak iako bi se dozvolio samo promet proizvoda od GMO to bi uticalo ekonomski štetno na naše privrednike, jer bi smanjilo udeo njihovih proizvoda na domaćem tržištu, dakle GMO proizvodi bi zauzeli jedan deo našeg tržišta.”

  Zoran Petrović kaže da je i njegova želja da u Srbiji ne bude GMO, jer ako se dozvoli promet a zabrani proizvodnja, proizvođači bi se našli u inferiornom položaju, jer je benefit od proizvodnje ogroman; povećava se prinos a istovremeno se snižavaju svi inputi: “Ako bi se kojim slučajem u Srbiji pojavio modifikovani kukuruz, mi ne bi mogli da se izborimo i snađemo sa administracijom. Dakle, u bilo kojoj zemlji gde se pojavio GMO mora tačno da se prijavi broj parcele na kojoj će se proizvoditi GMO, unapred se pokazuje ugovor kome će se prodati, obezbeđuje se silos kao i tačna prostorna izolacija da ne dođe do kontamonacije NEGMO kukuruza.”

      U medijima se svakodnevno pojavljuju nova istraživanja koja potvrđuju štetnost GMO na čovekovo zdravlje. Objavljuju se brojne studije koje su utvrdile kancerogeno svojstvo genetski modifikovane hrane. Kao glavni krivac uglavnom se pojavljuje kompanija Monsanto kao jedan od najvećih proizvođača gentski modifikovanog semena. Na ove kritike upućene firmi čiji je on direktor, Zoran Petrović kaže da se nikad nije krenulo u komercijalizaciju proizvoda dok se ne dobiju odobrenja od zdravstvenih ustanova: “Nijedan proizvod modifikacije nije pušten u prodaju u komercijalne svrhe, dok god nisu urađena sva ispitivanja u najpoznatijim  bolničkim ustanovama u Americi i Evropi. Sva ta dodatna istraživanja na miševima i statistički neznačajnim greškama, to koriste oni koji žele da naprave bum, vest ili da prodaju svoje novine.”

  Prema anketi koju je sproveo portal 021.rs, 83 odsto građana izjasnilo se za zabranu prisustva genetski modifikovanih proizvoda na teritoriji Srbije. Ali da li je GMO proces koji se neće zaustaviti i neminovno se pojaviti i kod nas, ne zavisi od građana, a odgovor ćemo saznati u narednom periodu.

 Katarina Đurić