ZAVISNOST OD INTERNETA – (DIS)KONEKCIJA DANAŠNJICE

yavisnost od neta

Zavisnosti su otišle korak dalje, korak bliže. Danas, pored klasičnih poroka kao što su alkohol, droga, kocka, cigarete, možda najmanje poznat široj javnosti i najmanje istražen jeste – internet. Zavisnost od interneta se pojavljuje kao novi problem modernog doba i savremenog čoveka. Stvoren kao mreža sa funkcijom da povezuje, izobličuje se u zatvorenu kutiju i čoveka koji sedi pred njom isključen iz spoljašnjeg sveta i stvarnosti. Gde je granica ove mreže i gde su njene rupe? Koliko nam je potreban, a koliko neophodan? Da li uspostavljamo konekciju ili smo sve više diskonektovani?

Prema najnovijim istraživanjima, svaki osmi korisnik interneta ima neke od znakova koji su karakteristika zavisnosti od interneta. Broj korisnika interneta, a i njegovih zavisnika je svakog dana u porastu. Zato se sve više razvijaju programi lečenja koji treba da pomognu ljudima sa ovim problemom. Među bolnicama i klinikama koje se bave ovim problemom je i Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita” u Novom Sadu, koja pruža stručnu pomoć psihijatra, psihologa, socijalnog radnika, radnih terapeuta, kao i neophodne informacije ljudima kojima je to potrebno. U okviru lečenja, psihoterapija se vrši na individualnom, ali i porodičnom nivou. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ukoliko imate bar pet od sledećih sedam faktora, moguće je dijagnostifikovanje zavisnosti od interneta.

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE ZAVISNOSTI OD INTERNETA

  1. preokupacija internetom (žudnja);
  2. povećanje količine vremena koji se troši na internetu (razvoj tolerancije);
  3. nagli prekid korišćenja je praćen uznemirenjem, neraspoloženjem ili depresijom (apstinencijalne tegobe);
  4. na internetu se ostaje duže nego što se planira (gubitak kontrole);
  5. korišćenje interneta bez obira na mogući rizik od gubitka posla, raskida veze, braka ili drugih posledica;
  6. negiranje i minimiziranje u vezi korišćenja interneta (nedostatak uvida);
  7. potreba za korišćenjem interneta kako bi se izbegla negativna osećanja;

            Prema vremenu i načinu korišćenja kompjutera i interneta, kao i izabranih sadržaja, potreba i ciljeva i ostalih pokazatelja, postoji podela zavisnosti.

KATEGORIJE ZAVISNOSTI

  • Specifično patološko korišćenje interneta: Osobe koje su zavisne od specifičnih sadržaja na internetu kao što su onlajn seks, igre, kockanje, aukcije…
  • Opšte patološko korišćenje interneta: Ovde se radi o opštem, multidimenzionalnom korišćenju interneta. Može, takođe, i da predstavlja čisto gubljenje vremena na internetu, bez jasnog cilja (kao što je besciljno surfovanje kroz raznorazne veb-sajtove). Često se opšte patološko korišćenje interneta povezuje sa četovima i i-mejl servisom. Ovde je u velikoj meri u pitanju i potreba za socijalnim kontaktima, koji se zbog siromašnog društvenog života u stvarnom svetu pokušavaju nadomestiti putem interneta (virtuelnog sveta).
  • Zavisnost od kompjutera: U ovu grupu spada zavisnost od video igara, kao i programiranja kompjuterskih aplikacija.

Milan Vlaisavljević, psiholog i direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita”, govori o zavisnosti od interneta, lečenju iste i dosadašnjim iskustvima.

Kako se definiše zavisnost od interneta? Ko je zapravo internet zavisnik?

Zavisnost od interneta je savremeni oblik zavisnosti koji se manifestuje kao stanje pojedinca u kome je upotreba interneta postala dominantna životna aktivnost u odnosu na ostale životne aktivnosti, u toj meri i na taj način, da ga izoluje od drugih društvenih aktivnosti i da donosi štetne posledice kako po njega samog tako i po njegovu porodicu. Tipični primeri toga su nesanica, bračni problemi, kašnjenje na jutarnje obaveze, zanemarivanje profesionalnih dužnosti, zanemarivanje lične higijene…

Koje su tehnike i metodi Vaše bolnice kojima pomažete ljudima sa ovim problemom?

U suštini pacijent tokom terapije uči kako da na bezbedan, kvalitetan i uravnotežen način koristi internet kroz podizanje nivoa svesti o problemu i rizicima i kroz razvoj zdravih životnih navika (alternativa) koje će uspostaviti prirodnu ravnotežu u svakodnevnom životu pacijenta. U radu sa pacijentima se koristi kognitivno- bihejvioralna terapijska metoda, sistemska porodična terapija, psihoedukacija.

Koji je profil Vaših korisnika koji se bore protiv ove zavisnosti (starost, obrazovanje, pol)?

Uglavnom su to mlađi muškarci, između 15 i 20 godina i sredovečne žene, oko 40 godina, obrazovanje – srednja škola i fakultet.

Kako zavisnost od interneta utiče na određenu osobu, a kako na njenu porodicu i okolinu? Koje su moguće posledice?

Posledice su često smanjenje produktivnosti na poslu i problemi u međuljudskim odnosima – zapostavljanje prijatelja, porodice i poslovnih ili ličnih obaveza i odgovornosti; povlačenje u sebe kada nije na internetu; nervoza, razdražljivost prilikom naglog prekida korišćenja interneta ili nemogućnosti da se bude onlajn; laganje (umanjivanje ili negiranje) o vremenu provedenom na internetu; drastično menjanje načina života povezano sa većim trošenjem vremena na internetu, i opštim smanjivanjem fizičke aktivnosti; zanemarivanje sopstvenog zdravlja; spavanje je podređeno potrebama korišćenja interneta; osećaj da je internet „jedini” njihov prijatelj; osećaj da je internet jedino mesto gde se osećaju dobro i gde se drugi odnose dobro prema njima; preokupiranost u razmišljaju o internetu i kad nisu na internetu; spremnost da se nekritički potroši dosta novca na internet; favorizovanje onlajn prijatelja u odnosu na stvarne, kao i osećaj krivice zbog korišćenja Interneta.

Da li mislite da razvoj društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, najnoviji trendovi snimanja i uslikavanja rizičnih po život, zarad dobre profilne slike, selfija ili dobrog klipa) utiče na ovaj problem zavisnosti modernog doba?

Neki od najsnažnijih motiva koji oblikuju ponašanje čoveka, a primarno tokom adolescencije, jesu strah od odbacivanja od strane drugih ljudi i potreba da se dopadnemo drugim ljudima i budemo „deo kolektiva” kao potvrda lične vrednosti. Popularnost društvenih mreža, a ujedno i njihov adiktivni potencijal se zasniva upravo na ovim motivima, jer sa jedne strane virtualni svet nam omogućava da se predstavimo baš onako kako mi želimo, bez straha od „ličnog” odbijanja, a sa druge strane da potvrdimo ličnu vrednost kroz „sakupljanje” lajkova ili prijatelja. Problem nastaje onda kada afirmacija u virtuelnom svetu, linijom manjeg otpora, postane dominantna i na taj način umanji realne socijalne kapacitete. Tada je virtuelni svet jedini „prihvatljiv” izbor za pojedinca.

Sa druge strane, ako smo edukovani, i još važnije ako gradimo jedan uravnotežen životni stil, gore navedeni sajtovi postaju samo korisne alatke za bolju i lakšu komunikaciju i još jedan medij za samoizražavanje i istraživanje novih mogućnosti koje nam globalna mreža pruža.

Šta poručujete onima koji taj problem imaju, a šta onima koji ga nemaju, ali im treba dati savet koji će sprečiti moguću zavisnost?

Živimo u eri interneta, celokupan razvoj društva se na neki način oslanja na internet, i bez njega u razvijenim društvima, sve se teže može zamisliti funkionisanje pojedinca i društva u celini. Sa druge strane, te beskrajne mogućnosti prenosa, pristupa informacijama, mogućnosti sticanja znanja i iskustava koje internet pruža predstavljaju i okidač da čovek potencijalno postane žrtva svoje radoznalosti. Treba biti svestan da korišćenju interneta ne treba pristupati nekritički, jer zbog svog adiktivnog potencijala sa sobom nosi i određene rizike. O njima se treba informisati, kako bi se formirao realan stav i bezbedan način korišćenja. Oni koji kod sebe primete znake gubitka kontrole, promene u raspoloženju, ili trpe neke druge negativne posledice narušene ravnoteže u svakodnevnom životu zbog korišćenja interneta treba da potraže savet ili stručnu pomoć.

Ako ste ovo pročitali, i završili i saznali na internetu sve što vam je trenutno neophodno, vreme je da ugasite računar. Disconnect. Turn off.

 

Biljana Stanojević

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s