Borba Kraljeva za Savet za mlade

kraljevo_centar_grada

Srbija već godinama pokušava da sprovede efikasnu decentralizaciju. Decentralizacija kao takva je neophodna svakoj zemlji kako bi svi njeni delovi mogli da skladno učestvuju u politici države, njenoj privredi i ekonomiji. Krajnji cilj je, naravno, bolji život za sve građane. Međutim, u našoj zemlji koja se još uvek bori sa privatizacijama i prelaskom na drugačije tržište, to je otežan proces. Brojne industrije koje su pokretale čitave gradove u Srbiji su propale, pod stečajem su ili su neuspešno privatizovane. To je rezultiralo velikom stopom nezaposlenosti i teškim preživljavanjem građana u svim manjim gradovima Srbije.

Posledice svega toga su negativne i po one na kojima će ova država ostati – na omladinu. Teško se dolazi do posla, teško se ostvaruju ideje, a pre svega nema ni želje, ni motiva za promenom. Zato mladi iz unutrašnjosti žele da što pre pobegnu iz mrtvila svojih gradova, ili u prestonicu, ili preko granice.

Zbog svega toga, mladi su ti na koje država treba da obrati pažnju i pruži im mogućnost da poboljšaju kvalitet svog života i života svojih gradova kroz određene institucije koje bi bile delotvorne, koje bi im pomagle i pridavale pažnju.

Kraljevo je jedan od takvih gradova. Smešten je na obali Ibra, ima oko 130 000 stanovnika i dve ugašene, nekada velike fabrike – „Magnohrom” i „Fabriku vagona”. Okruženo je banjama, od kojih je Mataruška banja, nekada posećeno lečilište, sada prazna i zapuštena.

Kraljevo ima tek nekoliko kulturnih institucija, a donedavno nije imala nijednu koja se bavi mladima. Međutim, posle silnih napora, otvorena je Kancelarija za mlade. Sada nevladine organizacije u Kraljevu pokreću inicijativu da omladina ovog grada dobije i Savet koji bi se bavio njihovim problemima.

Vojkan Trifunović, profesor istorije i aktivista „Pozitivne omladine”, jedne od nevladinih organizacija Kraljeva, pojašnjava:

„Inicijativa je pokrenuta od strane nekoliko nevladinih organizacija – to su Kvart kao glavni inicijator, Pozitivna omladina, Kraljevački forum i Plave senke. Sredstva su dobijena i od US Aida, preko njihove organizacije koja se zove Nacionalna komisija za decentralizaciju iz Niša. Priča je krenula pre par meseci, od početka februara i sve se tek zahuhtava. Ideja je da se, pored Kancelarije za mlade koja je jedina institucija te vrste koja postoji, formira i Savet za mlade. Prema zakonu, svaka opština treba da ima Kancelariju za mlade, Savet i Omladinski centar. Mi imamo samo Kancelariju, koja je jedva dobijena, uz veliku političku podršku.”

Kao što on govori, da bi Savet bio osnovan potrebno je napisati predlog, koji bi zatim bio predat skupštini na glasanje, i tako bi se konačno ovo telo moglo osnovati. Savet bi imao funkciju ukazivanja na ključne problem omladine Kraljeva, koje bi iznosio pred skupštinu grada, jer bi bio u njenoj nadležnosti.

„Ideja je da se napravi Savet za mlade pri skupštini. Postoje i Saveti u nadležnosti gradonačelika i takva tela su značajnija i imaju više uticaja, dok tela pri skupštini, kao ovaj Savet, imaju manji uticaj jer su samo savetodavna i ne moraju da se sastaju redovno, već samo po potrebi. Savet bi trebalo da ima sedam članova – dva člana nevladinog sektora, jedan je predstavnik školskog parlamenta, dva odbornika, jedan iz zdravstvenog centra i jedan iz Zavoda za zapošljavanje”, kaže Trifunović.

Nevladine organizacije su već imale nekoliko sastanaka i planiraju da otpočnu sa propagadnim aktivnostima u cilju obaveštavanja građana o značajnosti ovog tela. Namerno su čekali da iznesu svoj predlog nakon parlamentarnih izbora, jer bi ih partijske propagande „pojele”, a uvek postoji i opasnost od politizacije ciljeva Saveta. Kako će u sastavu Saveta svakako biti dva odbornika, takva opasnost i dalje postoji.

„Mi smo želeli da u Savetu nema odbornika, međutim znali smo da takav predlog u Skupštini nikada ne bi prošao. Zbog toga smo napravili kompromis i obezbedili mesto za dva odbornika. Da li će ostatak tela biti politički obojen mi ne znamo jer ne znamo ko će biti odabran kao predstavnik na primer zdravstvenog centra”, govori Vojkan Trifunović.

Nešto slično dogodilo se i pri otvaranju Kancelarije za mlade – umešala se politika.

„Sama Kancelarija je trebalo da bude otvorena pre par godina, potpisan je bio i ugovor sa tadašnjim vlastima (DS-om) i Holandskom ambasadom, međutim od toga nije bilo ništa, jer je gradonačelnik to stopirao pošto je smatrao da bi to bila politička organizacija zato što bi tu bili postavljeni ljudi iz URS-a. Ta sredstva su prebačena onda za Kragujevac. Kada je SNS osvojio vlast onda se njihova omladina potrudila da izguraju i otvore Kancelariju.”

Problem ovde je što su aktivisti te Kancelarije istovremeno aktivisti SNS-a. Takođe je problem što ni sama Kancelarija nije dovoljno vidljiva, tako da većina mladih i ne zna za njene aktivnosti. Tih aktivnosti je malo, nisu dovoljno medijski propraćene i čini se da nisu uključile ni motivisale većinu kraljevačke omladine.

Bojazan u vezi samog Saveta je slične prirode, pošto takvo telo ima isključivo savetodavnu funkciju i u nadležnosti je skupštine, postavlja se pitanje kako će raditi – koliko puta će se sastajati. Postoji opasnost da se, usled na primer neophodnog kvoruma, i nikad ne sastane. „Institucije se često pretvore u birokratski apsurd. Nama niko ne može da garantuje da će Savet da se sastaje”, kaže i sam Trifunović.

Pozitivna omladina, čiji je on član, već duže vreme deluje u Kraljevu i organizuje različite akcije za mlade. Uspeli su da se izbore da se u plan budžeta grada uvrsti i izgradnja skejt parka. Trifunović smatra da Kraljevo ima potencijal da stvori uslove za bolji život i svoje omladine, ali i da privuče nove posetioce.

„Potrebno je stvoriti jednu pozitivnu atmosferu, utisak da se nešto deš
ava i da grad živi nekim svojim, gradskim duhom. Konkretno bih se potrudio da se pronađe prostor za mlade, gde mladi mogu da učestvuju u kreiranju programa tog prostora, gde bi imala sala za koncerte, probe bendova, radionice, izložbe, sportske aktivnosti. Raška je, na primer, malo mesto koje ima Omladinski klub i koji dobro funkcioniše. Kraljevo ne može da doživi neki ponovni industrijski ‘rivajval’ stoga treba da se okrene nekim drugačijim načinima zarade poput umetnosti, turizma… Imamo prirodna dobra, kulturne spomenike, banje. Lakše je vratiti jednu banju u život nego fabriku.

Ostaje da se vidi da li će sama opština takve potencijale prepoznati i uspeti da ih iskoristi – i da li će mladi ljudi Kraljeva jednom biti ponosni na svoj grad, i poželeti da se stalno njemu vraćaju.

Božica Luković

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s