ČOVEČNOST I NJENI LJUDI

774225_483190161717800_991534640_o

Saznanje da bolujem od teške bolesti izmenilo je moj odnos prema životu, dotadašnjim ubeđenjima, odnos prema drugima i sebi. Nositi se sa duševnim ali i telesnim promenama, sa ograničenom pokretljivošću i otežanim hodanjem, nije lako. U početku sve promene izazivale su ljutnju i osećanje beskorisnosti. Ipak, shvatila sam da moram da ih prihvatim i šta više nađem dobru stranu tih promena. Od tada vreme u krevetu ili bolnici više nije bilo izgubljeno”, kaže Ana Živković, asistent na kragujevačkom univerzitetu. Ana se vratila iz Njujorka, gde joj je izvršena operacija tumora ilijačne kosti, retke bolesti od koje boluje oko hiljadu ljudi na svetu. Ona je sada dobro i nada se da će kroz nekoliko meseci hodati mnogo bolje. U akcijama za operaciju Ane Živković učestvovalo je mnogo njenih prijatelja i volontera koji su organizovali koncerte, žurke, prodajne izložbe… Pridružile su im se poznate ličnosti, kulturno-umetnička društva i drugi.„Akcije prikupljanja pomoći za moje lečenje bile su veoma uspešne, iznenadile su me i potresle bezmerno dobrim emocijama, oduševile kreativnošću i ganule doslednošću.“ Posebno je zahvalna studentima Filološko-umetničkog fakulteta i zadivljena akcijom Prihvatilišta za decu i mlade u Kragujevcu. Svi oni su uspeli su prikupe značajnu sumu novca, koja je ipak samo deo one koja je Ani bila potrebna. Zapravo, ono što je sve iznenadilo jeste promena plana lečenja i troškova koje su klinike i lekari na početku prognozirali. Nekoliko dana pred operaciju, Ani je stigao tri puta veći predračun od početnog, tako da je trenutni dug 140 000 dolara. „Svaka promena informacija u medijima izaziva nove strepnje da li će ljudi poverovati da je zaista tako.” Nove donacije i akcije se očekuju kako bi Ana nastavila sa rehabilitacijom. Ana dodaje da svi ljudi i deca koji su se našli u sličnoj situaciji kao što je ona, treba da se bore za svoje pravo na zdravlje i život, uz pomoć države i verovanja u ljudsku dobrotu. „Svim ljudima skrenula bih pažnju da daju svoj prilog oboleloj deci ili mladima koji trenutno nemaju sredstava za lečenje. Nije lako suočiti se s tuđom bolešću i makar nakratko misliti o njoj, ali zamolila bih dobre ljude da savladaju svoj strah i ne okrenu glavu kao što to nisu učinili svi hrabri i divni ljudi koji su mi poklonili drugi život.”

Među ljudima koji su učestvovali u organizaciji akcija za pomoć Ani Živković je Matija Mišić. On je zatim osmislio ideju sajta na kome će svako moći da se obrati široj javnosti za pomoć koja mu je potrebna: „Jednog dana sam putovao i u autobusu mi je palo na pamet da pošaljem sms za pomoć dečku kome se dogodila nesreća u Americi. Nisam mogao da nađem informacije, broj telefona, broj računa… Čekaj, zašto ne postoji jedno mesto gde svako može da ode i vidi na koji način da uplati novac? Tako sam došao na ideju da napravim sajt, gde ću moći da okupim svu decu kojoj je pomoć potrebna.” Ideja je zasnovana na tome da se probudi svest ljudi da popune još jednu uplatnicu kojom će nekom mnogo da pomognu dok samo čekaju u beskonačnom redu za plaćanje računa, svakog meseca. S obzirom na činjenicu da ljudi zaboravljaju na druge i traže izgovore u prevarama drugih organizatora humanitarnih akcija i aferama nestalog novca, kao i sopstvenih briga i problema, Mišić razrađuje ideju da svako odvaja od svoje mesečne plate samo jedan evroi uplaćuje na neki od računa. Na taj način bi se godišnje prikupilo oko dvadeset miliona evra. Jedan grad u Srbiji mogao bi da spasi jedno dete. To su ideje koje je Mišić odlučio da predstavi javnosti i postavi jedan moto: „Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.” On smatra i da je potrebno tu obavezu nametnuti ljudima zakonom, da je to najbolje rešenje.

„Kad više ljudi bude potpisalo peticiju, mediji će obratiti pažnju na tu temu i pisati o tome. Čini mi se da tako mogu više da privučem pažnju nego samo sajtom www.1euromesecno.com.” Mišić dodaje: „Ako sam kreiranjem ovog sajta, pomogao bar jednom detetu, mislim da sam uradio veliku stvar. Svako od nas može da uradi mnogo za jedno dete, uz minimalni napor. Umesto jednog časopisa ili jedne kafe, možeš da uplatiš isti novac kao doprinos za nečije izlečenje.”

Milica Knežević ima dvadeset godina, završava srednju školu i sprema se da upiše fakultet. Bila je đak generacije i trenirala je odbojku, do saobraćajne nesreće 2009. kada joj je povreda kičmene moždine promenila život. Lekari su joj rekli da više neće moći da hoda, zapravo, da ima samo 1% šanse da promeni trenutno stanje. Posle nesreće sam bila potpuno paralizovana sa užasnim prognozama lekara. Nisam mogla ni da sedim, niti da jedem, ništa nisam mogla samostalno da uradim. U tom trenutku je izgledalo kao da mi je neko oduzeo ceo moj život.” Milica je, međutim, odlučila da se bori i da nastavi dalje. Ona pomaže i drugima da savladaju svoje probleme, tako što na svom blogu piše o životu u invalidskim kolicima, poteškoćama sa kojima se bori, preprekama na koje nailazi, pristupačnosti grada i objekata, stonom tenisu, ronjenju i drugim sportovima u kojima i drugi ljudi sa sličnom povredom ipak mogu da učestvuju. Motivaciju i inspiraciju slaže na blogu Izaberi da živiš.

Kada sam se povredila nedostajalo mi je neko mesto koje bi mi pružilo neke informacije o povredi, nečije lično iskustvo, nečiji primer da povreda ne znači kraj života i još tada sam počela da razmišljam na koji način bih mogla da pomognem drugim ljudima kojima se desi nešto slično, a takođe i da približim ceo život posle povrede svim ostalim ljudima. Cilj mi je da uključim i druge ljude.Ona se trenutno nalazi u rehabilitacionom centru Project Walk Orlando koje je specijalizovano za povrede kičmene moždine. Milica je zahvalna svima koji su učestvovali i pomogli u akcijama prikupljanja novca za njen boravak tamo. Akcija još uvek traje, jer je cilj da tamo što duže ostane i što više napreduje. Ona ističe: „Poruka svim ljudima jeste da se bore za svoj život bez obzira na poteškoće sa kojima se suočavaju, ali da u toj borbi ne zaborave i na druge ljude. Nikada ne znamo kada nam može zatrebati neka vrsta pomoći, zato ne treba oklevati da pomognemo drugima kada i koliko god smo u mogućnosti.”

Svest i savest građana mogu probuditi životne priče ovih ljudi i njihovih porodica i prijatelja, ali i poznate ličnosti koje bi mogle prizvati u pomoć veći broj ljudi i naterati da ih saslušaju i poslušaju. Sličnom idejom koja bi rešila probleme različitih socijalnih grupa, bavila se i voditeljka Ana Grubin koja je organizovala neprofitnu organizaciju Dinar za sve, gde su im kompanije pružale usluge bez finansijske naknade i svi uključeni su se odrekli svog honorara kako bi sav novac bio upućen na prave adrese. Jedan dinar mesečno se uplaćivao za siromašne, za zdravlje, za đake i za znanje, pod parolom: „Jedan dinar ima vrednost, jedan dinar može sve.”

Naše poslednje humanitarno zalaganje bilo je za malu Lanu, nakon toga na računu je ostalo oko 14 000 dinara. Odziv, na našu veliku žalost, nije bio veliki i mi smo sav naš novac uplaćen na račun podelili.” Vremenom su se gasile akcije i donacije postajale sve skromnije. Ljudima je postalo puno i teško uplaćivati dinar. „Ipak čista namera nije dovoljna, naš narod je previše nepoverljiv i iskreno, ne krivim ih. Naše dalje zalaganje preko ‘Dinara za sve’ je dovedeno u pitanje jer ako sami delimo novac privatno, svakako je lakše to raditi mimo udruženja zbog troškova agencije, sajta itd.. Uostalom privatno se ni ne treba reklamirati, mi smo hteli da povučemo i druge ljude, nije nam uspelo i sada sve stoji”, objašnjava Ana Grubin.

Sutra kad budete u redu u prodavnici gledajući šta ste sve kupili i da li je sve to neophodno ili kad budete stajali u banci ili pošti, sa bezbroj papira i računa pitajući se da li je sve popunjeno i do kad je rok, pokušajte da se setite još jedne stvari. Setite se da jedan od tih proizvoda ili uplatnica može da ode na pravu adresu, deci i ljudima kojima je pomoć potrebna. Jedan dinar ili jedan evro, odlučite sami, samo ne zaboravite. Čovečnost i njeni ljudi. Brinimo, lečimo.

Biljana Stanojević

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s