WWOOF – skraćenica koju bi trebalo da zapamtite

1 (1)

WWOOF (World Wide Opportunities on Organic Farms) je prilika za volontiranje na organskim farmama. Radi se o jednostavnoj razmeni: WWOOF-er (volonter) dobija smeštaj i hranu besplatno u zamenu za pomoć u održavanju organskog domaćinstva.

WWOOF Srbija je projekat neprofitnog udruženja „Ama – Centar za negu čoveka i prirode” (reč Amma na sanskritu znači majka). Organizacija se prvenstveno bavi uvođenjem koncepta „negovanja” nasuprot postojećem konceptu „upravljanja” ljudima i prirodom.

Katarina Milenković, jedna od osnivača WWOOF pokreta u Srbiji i udruženja „Ama”, ispričala nam je svoj put od posla u kancelariji do radnog mesta u srcu prirode.

„Kada sam prvi put čula za WWOOF, bila sam potpuno oduševljena njegovim konceptom. Volontiranje na organskim farmama objedinjuje mnoge životne vrednosti na koje smo u vrtlogu sadašnjice zaboravili: nesebičnu pomoć, negovanje prirode, razmenu upotrebljivih znanja i veština (za razliku od školskih, npr.) i održiv način života. Počela sam kao volonterka. Volontirala sam u Španiji, Americi, Indiji, Češkoj, Hrvatskoj i sve su to nezaboravna iskustva. Kasnije sam postala koordinatorka WWOOF-a za Srbiju.

U početku sam organizaciju vodila posle radnog vremena i osećala sam se sjajno što mogu ikako da podržim one koji su mnogo hrabriji od mene da žive drugačije. Vremenom, moja strast prema WWOOF-u je rasla i još uvek raste. To nisam očekivala. Tada nisam mogla ni da zamislim da ću napustiti dotadašnji posao i osnovati svoju organizaciju, koja osim WWOOF-a razvija i druge projekte iz oblasti ekologije, održivog zavoja i zaštite životne sredine. U početku nije bilo lako, ali jednom kad su zadovoljni domaćini podelili svoje iskustvo sa komšilukom, oni sa svojim itd.. WWOOF je u našoj zemlji zaživeo. Polako gradimo poverenje kod javnosti i organskih proizvođača.”

Miloš Ninković, farmer, domaćin volonterima i jedan od osnivača eko-sela Vrmdža, odlučio je 2006. da se sa nekolicinom prijatelja preseli iz Beograda u prirodu i započne sopstveni posao.

„Nismo tada bili svesni u kakvu se avanturu upuštamo, jer smo svi bili gradska deca, a sve sto smo imali bila je mašta o nekom lepšem mestu gde možemo da kreiramo zajednicu po meri čoveka. Kad se upustiš u ovakav projekat postaješ sam svoj gazda, najzad slobodan od okova radnog vremena, gazde, šefa, ispeglanog odela za posao, radnih subota ili nedelja i praznika koji nisu praznici, jer i onda moraš u kancelariju… Pomisliš – SLOBODA! Naravno, veoma brzo shvatiš da ‘biti svoj gazda’ traži od tebe mnogo više od svega toga, a to su veći stepen odgovornosti, kreativnosti, vere, snage, a još je vrlo važno imati viziju o tome šta želiš da postigneš. U ovom poslu radno vreme ne postoji, što obično znači da radiš dok se posao ne završi, pa makar to značilo rad od jutra do mraka, danima. Ja zarađujem tako što proizvodim i prodajem domaće proizvode u Beogradu, razvijam ponudu za avanturizam na selu, držim seminare i treninge borilačkih veština”, objašnjava Miloš.

WWOOF postoji u mnogim zemljama, a organizacije su međusobno umrežene. Radi lakše koordinacije svaka od zemalja u kojoj je moguće volontirati na farmi ima svoju nacionalnu organizaciju koja je tu da pomogne pri uspostavljanju kontakta između zainteresovanih volontera i domaćina, kao i da pruži podršku domaćinima koji započinju posao. Prema dosadašnjim statistikama, što trenutno obuhvata 62 nacionalne WWOOF organizacije u svetu, a Srbija je jedna od zemalja u kojoj se broj domaćina najbrže uvećava. Spisak zemalja koje učestvuju u projektu možete pogledati na sajtu wwoofinternational.org.

2 (1)

Kristofer Bredburn je student agroekologije sa Novog Zelanda. Kao WWOOF volonter posetio je Portugal i Srbiju, pa je sa nama podelio kako je to iskustvo izgledalo.

„Volontiranje u obe države bilo je odlično organizovano. Dolazak u Srbiju je za mene bio posebno iskustvo, jer sam godinama imao veliku želju da posetim Balkan. Način na koji funkcionišu neke farme u Srbiji jednistven je na teritoriji Evrope, posebno na jugozapadu zemlje, gde su se do danas očuvali klasični zemljoradnički principi – ljudi zavise jedni od drugih u okviru svojih lokalnih, seoskih zajednica, proizvode hranu za sopstvene potrebe, a farme su male i na njima nema nove tehnologije niti teških ratarskih mašina. Volontiranje u Srbiji bilo je za mene pravi izazov i drago mi je da sam imao priliku da vidim da se ovakve starinske vrednosti negde u svetu još uvek čuvaju. Smatram da bi tako trebalo i da ostane, jer ove male lokalne farme mogu da doprinesu svojim zajednicama mnogo više nego konvencionalne, mehanizovane farme. Ljudi širom Evrope trebalo bi da se upoznaju sa načinom rada srpskih poljoprivrednika, pre nego što daju svoj glas agrarnoj politici Evropske unije. Sela koja sam u Srbiji posetio bila su predivna, a bilo je pravo osveženje videti srpske njive posle odrastanja u zemlji sa preterano kultivisanim zeleno-braon površinama, kakve sam imao prilike da vidim i po Zapadnoj Evropi. Upoznao sam mnogo divnih ljudi u Srbiji i planiram da je posetim još koji put, verovatno ponovo kao WWOOF volonter.”

WWOOF se ne bavi samo pomaganjem seoskim zajednicama da opstanu i razvijaju se, već predstavlja čitav jedan sistem vrednosti, koji promovišu članovi ovog pokreta. Oni žele da skrenu pažnju na delikatnost i kompleksnost prirode od koje smo se živeći u gradovima dosta udaljili, kao i da se čovek upravo u prirodi, odakle je i potekao, najslobodnije i najčistije oseća. „Život u prirodi daje slobodu kakvu gradski čovek nema, uliva snagu, veru i gradi poniznost u shvatanju da postojimo kao delić prirode i živimovođeni neuporedivo većom silom nego što smo mi sami”, poručuje Miloš.
Suština WWOOFing-a nije pomaganje na farmi i prikupljanje informacija o tome kako funkcionišu poljoprivredna gazdinstva, već u duhovnom jačanju čoveka povratkom u svoje prirodno okruženje.

„Ono što je meni na ličnom planu najznačanije je da sam kroz ovu vrstu volontiranja razvila osećaj da gde god odem, želim bar malo da doprinesem. Ne treba nam WWOOF da pokupimo papire sa ulice, operemo sudove drugarici, ustupimo mesto u autobusu, saslušamo drugoga. Tako u stvari živim WWOOF-ujući ili još bolje WWOOF-ujemo živeći. Duboko verujem u koncept nesebične službe. Kada bi svako od nas svakog dana uradio nešto za drugog, bez ličnog interesa, svet bi bio mnogo bolji i lepši nego što jeste”,zaključuje Katarina.

Jovana Georgievski

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s