O čemu studenti ćute?

psihsav

Početkom novembra 2013. godine u okviru projekta „Pričajmo o tome” počelo je sa radom besplatno psihološko savetovalište za studente. Projekat se bavi pružanjem psihološke pomoći akademcima kroz onlajn savetovanje preko skajpa, foruma, i-mejla i bloga.

„Izabrali smo studente, jer nam se čini, da se ponekad od društva nameće zahtev da sada studenti budu dovoljno zrele, formirane ličnosti, koje su odgovorne i mogu da se u potpunosti brinu same o sebi. U praksi, a i u stvarnosti, pokazalo se, međutim, da i studenti, kao mladi ljudi pred kojima se nalazi niz zahteva i očekivanja, kako od sredine tako i od njih samih, neretko imaju niz životnih problema ili teškoća u razvoju. Svakom akademcu može se, naime, desiti da ima problema sa ispitima, problema sa prilagođavanjem na novu sredinu, teškoće prilikom odvajanja od porodice, finansijskih problema ili ljubavnih.

Često se dešava, a o tome skoro niko ne priča, da se studenti prilagođavaju na jedan potpuno nov način života. Srednja škola nije bila laka svima, ali tada nije bilo potrebno da se uči knjiga od petsto, sedamsto ili hiljadu strana za jedan ispit. Sada se studenti suočavaju sa činjenicom da moraju da uče mnogo više, a često ih obrazovni sistem nije pripremio za to.

Čini se da bolonjski sistem, na većini fakulteta ne funkcioniše dobro. Mnogo se priča o olakšicama za studente, ali u praksi to ne funkcioniše. Studenti i dalje uče po 500 ili 1000 strana, a na nekim fakultetima i više za ispit, a uz to i imaju obavezna predavanja i kolokvijume. Svi mi smo se suočavali sa tim da imamo pet, šest ispita u roku i da učimo iz knjiga od po petsto ili šesto strana, s tim što nas niko nije učio u srednjoj školi kako da se izborimo sa tim.

Studenti iz unutrašnjosti imaju dodatnih problema da se prilagode na novu sredinu. Oni se odvoje od primarnih prijtelja, od primarne porodice, ponekad često i od emocionalnog partnera. Najčće se javlja osećaj usamljenosti. Njima je potrebno dosta pomoći i podrške kako bi se privikli na sve to.

Neki fakulteti imaju toliko obaveza da često čujete od njihovih studenata da nemaju dovoljno vremena da se bave svojim emotivnom životom. Prvo vam to zvuči čudno, a onda shvatite da uglavnom se na takvim fakultetima ljudi zabavljaju sa kolegama koji mogu da razumeju njihovu situaciju i dele interesovanja. Ono što je, ipak, možda najbitinije, je da student kada završi studije, ulazi u period života koji je daleko ozbiljniji.

Posle studija čekaju nas zahtevi poput: oženi se, udaj se, ili nađi posao, započni samostalan život, jer te roditelji više neće izdržavati. I sada se jedan student koji je možda imao teškoća tokom studija susreće sa najozbiljnijim delom svog života – kako se brinuti o sebi i kako biti svoj čovek.

Koliko god da smo zreli, taj prelazak može da bude šokantan. Naročito ukoliko imamo u vidu ambijent u kome živimo, gde je teško naći posao, osnovati porodicu i kupiti stan… Zato je naš cilj da nekako osnažimo te ljude, koji su zapravo naša budućnost, jer oni će sutra biti zaposleni, oni će biti roditelji, prijatelji, naše komšije. Ukoliko su oni za vreme studija bili zadovoljni sobom i svojim životom, njihove šanse da sutra imaju zdrave emocionalne i dobre kolegijalne odnose se povećavaju”,  kaže Bojana Obradović, master psihologije i jedan od koordinatora projekta „Pričajmo o tome”.

U Beogradu ima preko 60 000 studenata, prema istraživanju koje su u januaru 2013. godine sproveli učesnici projekta projekta „Pričajmo o tome” ispostavilo se da studenti nemaju dovoljno psihosocijalne pomoći, jer su postojeće institucije preopterećene i ne mogu da pruže podršku akademcima na odgovarajući način. U većini slučajeva studentima su prepisivani lekovi, iako su želeli da sa nekim razgovaraju i posavetuju se o svojim problemima. Savetovalište je prvenstveno namenjeno studentima, s tim što se mogu javiti i osobe koje nisu u tom statusu, ali je tada kranja odluka prepuštena ličnoj proceni savetnika. Ukoliko postoji povećana potreba studenata za savetovanjem, oni će imati prednost.

U savetovalištu volonterski radi trideset savetnika, psihoterapeuta, koji pružaju besplatnu psihološku pomoć. Edukativni sektor bavi se pisanjem stručnih članaka u oblasti mentalnog zdravlja i pisanjem psiholoških zanimljivosti sa ciljem da se razbiju predrasude u vezi sa traženjem psihološke pomoći. Tu je i tim od dvadeset pet ljudi među kojima su psiholozi, pedagozi, defektolozi, socijalni radnici ljudi koji imaju dodira sa psihološkim temama i mogu da ponude integrativna znanja, koja će pomoći studentima da prepoznaju svoje probleme. U svemu tome pomažu i deset volentera koji povremeno učestvuju u radionicama i zajedno sa ostalim članovima prikupljaju informacije o tome šta je studentima potrebno.

psihsav1

Zbog poteškoća sa birokratijom, projekat nije uspeo da dobije prostorije gde bi se savetovanje obavljalo licem u lice. Naša sagovornica objašnjava da su istraživanja sprovedena u SAD i Velikoj Britiniji pokazala da je terapeutski učinak isti u slučaju savetovanja preko skajpa i savetovanjem licem u lice za određene probleme, jer za neke teškoće su ipak neophodni lekovi uz psihoterapiju.

„U mejlovima studenti uglavnom pišu o svojim dilemama, kako da se odluče, kojim smerom da idu, šta ih trenutno najviše okupira u životu, o ljubavnim problemima. Preko skajpa se javljaju studenti koji su zaiteresovani za rad sa savetnikom direktno. Tu imamo kameru preko koje možemo videti nečije lice, verbalnu komunikaciju i neverbalnu ekspresiju. Naravno, to nije prava vrsta fizičkog kontakta, ali razgovor se obavlja normalno, klijenti pokazuju svoje emocije, pričaju o svojim problemima, dobijaju domaće zadatke.

U Srbiji ljudi nemaju uvek novca da odu kod terapeuta, pa studenti iz manjih gradova moraju da prebace knjižicu na Polikliniku, da bi dobili savetovanje, a u nekim gradovima i pored fakulteta, nema savetovališta za studente. Ovo je dobra prilika da dobiju pomoć, da ih neko sasluša. Između toga da nemaju nikoga i da imaju ovakvo savetovalište, ovo je, ipak, dovoljno dobro. Da se razumemo, nije najbolja varijanta, najbolja varijanta je licem u lice, u sopstvenim prostorijama, ali mi ne možemo dovesti studenta, na primer, iz Valjeva, na savetovanje licem u lice, jer nema para za novčane troškove. Ovo je prilika da svi oni dobiju besplatno savetovanje, samo je potrebna internet konkecija i skajp. Ako je u pitanju previše težak problem, poput poremećaja ishrane, sa kojim ne može da se radi onlajn, mi onda kontaktiramo našu mrežu terapeuta, da li bi neko besplatno radio sa tim ljudima. Ukoliko ne nađemo nijednog stručnjaka koji bi radio besplatno, upućujemo na institucije koje znamo da rade sa tim stvarima”, kaže Bojana Obradović. Usluge savetovališta trenutno koristi sedamdeset klijenata među njima su i ljudi iz Hrvatske i Južne Koreje.

Na sajtu pricajmootome.rs zainteresovani mogu da pročitaju o različitim vrstama terapijskih modaliteta i kako se u okviru kojeg radi. Može se, takođe, videti kako će izgledati savetovanje u okviru nekog od modela, koji terapeut je slobodan u koje vreme i bira se način komunikacije. Dostupne su i biografije savetnika, koje nude informacije o načinu rada i njihovom cilju u radu sa klijentom.

Prema rečima naše sagovornice problem sa kojim se studenti najviše susreću je anksioznost – „Šta će biti, kako će biti, kako položiti ispite, da li će sve stići, kada završe fakultete da li će naći posao, kako se opredeliti za pravi posao, kako ne izgubiti vreme, emocionalni odnosi, kako zadržati emocionalnu vezu i biti sa partnerom koji ne odgovara, a ipak ga volimo, da li menjati sebe ili menjati njega ili menjati odnos”, objašnjava Bojana Obradović. Savetovalištu se najviše javljaju studenti prve i studenti završnih godina, mada, naravno, ima i ostalih. Što se tumači promenom načina života koji donose studije i neizvesnošću koja se javlja dok se studije privode kraju. A da li se javljaju više muškarci ili devojke?

„Trenutno se više javljaju devojke, ali ima i muškaraca. U našoj kulturi je karakteristična sklonost žena da pokažu da imaju problem, dozvoljeno im je da budu ranjive. Dok, na primer, za muškarca nije baš kulturološki prihvaćeno da plače, da pokaže da se boji, da ima emocije. Ipak, svi mi volimo, svi gubimo, svi se mi plašimo nečega, a to nema veze sa polom. Zanimljiv podatak je da našu fejsbuk stranicu više posećuju devojke tj. 80%, dok su 70% od ukupnog broja posetilaca sajta muškarci”, ističe Bojana Obradović.

Prema ispitivanju koje je obavila grupa okupljena oko projekta „Pričajmo o tome” u januaru 2013. godine, na uzorku od sedamsto studenata Univerziteta u Beogradu, došlo se do podatka da 31,6% studenata ima problema sa depresijom. Najveći procenat studenata (16,6%) ispoljava blagu depresiju, njih 12,8% ispoljava umerenu depresiju, dok 2,2% studenata ima odlike teške depresije (mereno prema Bekovom inventaru depresivnosti). Problem sa anksioznošću prisutan je kod 41,6% studenata (mereno Upitnikom anksioznosti).

Upitnik opšteg zdravstvenog stanja ukazuje da 25,7% studenata doživljava blagi psihološki distres, od kojih njih 10,5% ispoljava simptome težeg psihološkog distresa, odnosno ozbiljnijih problema.

Na osnovu Skale iskustva u bliskim odnosima, za većinu studenata, njih 66,5%, karakterističan je neki od nesigurnih stilova emocionalnog vezivanja. Od toga njih 39,9% odlikuje odbacujući stil emocionalnog vezivanja za koji je karakteristična pozitivna slika o sebi i negativna slika o drugima, odnosno visok osećaj sopstvene vrednosti i visoko samopouzdanje, kao i negativno evaluiranje i smatranje drugih nepouzdanim. Bojažljivi stil emocionalnog vezivanja, koji odlikuje negativna slika o sebi i o drugima, odnosno nisko samopoštovanje i doživljavanje drugih kao nepouzdane i odbijajuće, karakterističan je za 20,7% studenata. Njih 5,9% odlikuje preokupirani stil emocionalnog vezivanja, koji karakteriše negativna slika o sebi i pozitivna slika o drugima, odnosno dubok osećaj nedostojnosti i velika zavisnost od drugih u definisanju i vrednovanju sebe. Ipak, 33,4% studenata ima siguran stil emocioanlnog vezivanja. Oni imaju pozitivnu sliku sebe i drugih, imaju visoko samopoštovanje i samopouzdanje, druge ljude smatraju pouzdanim, dostupnim i imaju ravnotežu između potrebe za vezivanjem i potrebe za autonomijom.

 Dimitrije Bolta

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s