„Šer“, „Rejting“, „Piplmetar“… ili kako se meri gledanost?

tvpretplata

Šta je Srbija najviše gledala 2012. i 2013. godine?

Prema podacima agencije Nielsen Audience Measurement,
2012. godine u Srbiji gledaose najviše RTS sa 23,6% 
udela u ukupnom auditorijumu, zatim TV Pink sa 19,7%,
a iza nje Prva sa 16,2%.

Od januara do septembra 2013. godine, međutim, Pink
preuzima vođstvo i ima 21,9% udela, a za njim je RTS
sa 20,0%. Na trećem mestu je opet Prva sa 16,0%.

Neretko u toku gledanja televizijskog programa čujemo rečenice poput ovih: „I prethodnog dana ‘naša’ televizija bila je najgledanija“ ili „Sinoć je ‘naša emisija’ oborila sve rekorde gledanosti sa neverovatnih dva miliona gledalaca!“ Upravo ovakvu vrstu istraživanja TV stanice koriste u marketinške svrhe, ali čini se da su u poslednje vreme ovakvi podaci većini građana postali iritantni. Ono što ih još više odbija, jeste gomila šarenih grafikona bez preciznih informacija o tome kada je istraživanje izvršeno ili koliki uzorak je obuhvaćen.

Gledanost TV za 27 10 2011 mala

Pre uvođenja tzv. piplmetara (engl. people meters) 2002. godine u Srbiju, gledanost se merila putem istraživanja ili intervjua koji su vođeni sa gledaocima. U toku devedesetih, uglavnom se koristio intervju, gde je dnevno ispitivano i do 1200 ljudi. Nešto pre uvođenja piplmetara, ispitanici su vodili neku vrstu dnevnika gde su beležili šta i koliko gledaju. Ta metoda bila je neprecizna, jer se nije moglo proveriti da li su građani zaista iskreno popunjavali dnevnike.

Ovakav metod merenja gledanosti imao je, takođe, dosta loših strana, a neke od njih su nepostojanje jedinstvenih spiskova građana i pitanje je kako se uopšte dolazilo do ispitanika i kako se anketiralo. Sledeća slaba karika su anketari, koji su bili uglavnom mladi ljudi ili studenti, a za koje se nije znalo da li su precizno postavljali pitanja, da li su stvarno kontaktirali ljude ili su im informacije davali članovi porodice, prijatelji…

U srpska domaćinstva, međutim, 2002. godine, kreću da se ugrađuju piplmetri. To su sprave male veličine koje se ugrađuju u određen broj televizora, uz pristanak ispitanika. Piplmetri mere i šalju podatke o tome koliko je minuta provedeno uz određeni program. Uz njega se dobija i neka vrsta daljinskog upravljača preko kojeg se gledaoci prijavljuju ili odjavljuju kada uđu ili izađu iz sobe. Jedna od najvećih agencija za istraživanje gledanosti u Srbiji je Nielsen Audience Measurement. Generalni direktor ove agencije, Darko Broćić, kaže da se brojka od 880 domaćinstava sa ugrađenih oko 1290 piplmetara nije menjala. Objašnjava, takođe, i da li se uzorak menja i koliko je on reprezentativan:

Podaci su reprezentativni za sva domaćinstva sa teritorije Srbije koja poseduju bar jedan ispravan TV aparat. Brojka od 880 domaćinstava sasvim je dovoljna za relevantan rezultat. Metodologija, uređaji, produkcioni i aplikacioni softveri su isti kao i u svim drugim zemljama u kojima je Nielsen provajder (preko 30 zemalja na pet kontinenata). Domaćinstva u kojima su uređaji instalirani menjaju se ili rotiraju po precizno utvrđenoj proceduri. Kada su u pitanju panel uzorci kao što je naš, naravno da su promene uzoraka na mesečnom nivou minimalne. Na godišnjem nivou promeni se nešto više od petine uzoraka.”

Ovde se, međutim, postavlja pitanje koliko su ispitanici zaista uz televizor i koliko posvećeno prate određeni program. Na ovo pitanje za „Vreme” odgovara direktor agencije TNS Medium Gallup, Srbobran Branković:

Ljudi kod kojih smo postavili piplmetre dodatno su motivisani da se registruju kada sednu ispred televizora i odjave kada odu. Oni su plaćeni da to rade. Veoma lako možemo da ustanovimo da li se to radi kako treba. Domaćinstva koja ne rade dobro ili se upozore ili se menjaju. Nova generacija piplmetara koje koristimo ima opciju za blic ankete. Na primer, završi se tv duel i našim ispitanicima pojavi se pitanje ko je bio uspešniji u duelu. U roku od pola sata imamo rezultate te ankete. Isto se može odgovoriti na pitanje koliko ste zadovoljni emisijom koju ste malopre odgledali.”

Kod građana koji ne razumeju na koji se to način meri gledanost, može doći do izvesnih nedoumica. Često se dešava da istog dana na više različitih TV stanica čuju da su upravo one bile najgledanije. Broćić, međutim, objašnjava da je bitno da se uoči na šta se izneti podaci odnose:

Ne mogu više stanica biti najgledanije u jednom danu, već samo jedna. Ono što može uneti zabunu kod gledalaca koji nisu verzirani u istraživanja je to što neki put TV stanice objavljuju podatke za ukupnu populaciju, a neki put za delove dana npr. za ‘prajm tajm’ ili za neki drugi deo dana, za neku određenu emisiju ili za određenu ciljnu grupu, a ne celu populaciju – najčešće za tzv. komercijalnu ciljnu grupu od 18 do 49 godina i sl.”

Da li je, ipak, broj od 880 domaćinstava dovoljno reprezentativan s obzirom da Srbija, prema podacima Popisa stanovništva, domaćinstva i stanova 2011. godine, ima preko sedam miliona stanovnika? Da li je to pravi odraz navika stanovnika Srbije? Ako jeste, onda odgovor na pitanje „Zašto to gledaju?” iziskuje neko drugo istraživanje.

screens

Katarina Đurić

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s