„Ne писменост“ se piše odvojeno

Fotografija - Vojislav Janjić

Živimo u vremenu u kome je svakodnevna komunikacija razvijena na globanom nivou. To značajno olakšava život ljudi u svim delovima planete. Intenzitet kojim se ona odvija, povećao se značajno u odnosu na prethodnu deceniju. Kada se uzme u obzir ovo ubrzanje, ispada da se od čoveka XXI veka zahteva da na dnevnom nivou, na svom radnom mestu, završi mnogo više posla nego što je bio slučaj sa njegovim roditeljima, baš zato što mnoge stvari koje ranije nisu bile izvodljive, upravo zbog brzine komunikacije, sada jesu. U naporima da na sve odgovori, čovek prilagođava i jezik kojim se služi – koristi skraćenice, a često i pozajmljenice (uglavnom iz engleskog), koje mu, iz razloga kojima bi se mogao posvetiti zaseban tekst, pre padaju na pamet nego neke druge reči iz maternjeg, srpskog jezika. 

U zavisnosti od toga kakvi smo posmatrači sopstvene svakodnevice, svakome od nas, desi se da se, ređe ili češće, nađe u situaciji da primeti greške koje prate savremenu komunikaciju. Mnoge od njih izazvaće smeh kao jedinu reakciju, ali postoje i one kojima smo zatečeni, pa se smeškamo, pre usled neprijatnosti, nego usled zabavljenosti. Ne možemo, ipak, ni za sve od njih okriviti tempo kojim se komunikacija odvija.

Takve greške vrebaju svuda: sa reklamnih materijala, natpisa na javnim i privatnim ustanovama, ima ih u kafićima, menzama i u udžbenicima, na svim nivoima obrazovanja. Ovo poslednje je možda i najstrašnije, jer je udžbenički tekst nešto što se iščitava više puta i uči napamet, a sa njim i greška koja se u njemu pojavljuje, ukoliko nema nikoga da na nju ukaže. Na ovaj način se, pored znanja, i nepismenost infiltritra u umove mladih ljudi.

U nastavku slede neki od primera nepismenosti na javnom mestu, prikupljeni uz pomoć mojih prijatelja koji su pristali da ustupe fotografije koje imaju u fasciklama u svojim mobilnom telefonima i računarima. Hvala: Nini Čaprić, Vojislavu Janjiću, Jovani Arsenijević, Milki Kovačević, Tini Mitrović, Ivani Stojev i Kristijanu Askoviću, koji su mi poslali materijale iz svojih ličnih arhiva ili pak pretražili internet ne bi li pronašli neki prigodan primer.

Vašar u Pirotu, arhiva autorke Udžbenik Menadžment logistike i lanaca snabdevanja, Biljana Jovanović i Dragan Vasiljević Trg Slavija, Beograd, arhiva autorke Studentska menza Niš. Fotografija - Kristijan Asković Pirot, arhiva autorke Kej u Pirotu, arhiva autorke Grafit na Voždovcu, Beograd, arhiva autorke Fotografija -Vojislav  Janjić Fotografija - Vojislav Janjić (2) Fotografija - Tina Mitrović Fotografija - Nemanja Živković Fotografija - Jovana Arsenijević, Beograd Fotografija - Ivana Stojev

Jezik je, možda i više nego bilo koji drugi element svakodnevice, podložan uticajima van sfere u kojoj se upotrebljava. Uz to, veliki je broj onih koji imaju uticaja na njegovo oblikovanje, jer tu spadaju svi oni koji se koriste određenim jezikom u određenom trenutku u svakodnevnoj komunikaciji, unoseći u njega osobenosti dijalekta, sociolekta i idiolekta (sopstvenih jezičkih tvorevina). Trebalo bi, međutim, da se kao građani Srbije odnosimo odgovornije prema sopstvenom maternjem jeziku i da imamo u vidu da je trenutno na snazi „Pravopis srpskog jezika“ Matice srpske iz 2011. godine, čiji su redaktori Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica.

Kao govornici srpskog jezika, svakako imamo na šta da budemo ponosni – govorimo jednim od najkompleksnijih slovenskih jezika, koji i sami spadaju među najsloženije jezike u svetu. Složenost našeg jezika, iako nam je maternji, ne opravdava nas u pravljenju elementarnih grešaka koje su prisutne u velikom broju, ali ni onih koje zahtevaju podrobnije poznavanje pravopisa. To je, ipak, naš maternji jezik i ako mi ne radimo na njegovom očuvanju, što je je prvi korak ka poznavanju jezika kojim govorimo, ko će to da čini umesto nas?

Jovana Georgievski

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s